Prijemni bira fakultet

CENTAR za obrazovne politike napravio je predlog objedinjenog prijemnog ispita za upis na državne fakultete, koji je poslat svim univerzitetima da se izjasne. Predloženi model oslanja se na neka domaća dobra iskustva, poput objedinjenih prijemnih ispita za kandidate tehničkih i prirodno-matematičkih fakulteta ili kvalifikacionog ispita za upis u srednje škole.
Predlog je da se na nivou Srbije uvede jedinstveni skup testova za sve brucoše. Ukoliko postoje pojedini fakulteti za koje se traže neke specifične veštine, na primer na arhitekturi ili Fakultetu fizičke kulture, mogli bi da osmisle i organizuju dodatna posebna testiranja.
- Na objedinjenom prijemnom ispitu bili bi zastupljeni testovi iz matematike, srpskog jezika, biologije, hemije, fizike, geografije, istorije - navodi se u predlogu. - Tako bi se povezala dva nivoa obrazovanja, srednjoškolsko i univerzitetsko, a testovi bi trebalo da imaju zadatke i pitanja kojima se ispituju razumevanje i primena znanja.
Za svaki test postojao bi informator, da bi kandidati imali sve relevantne informacije o oblastima koje polažu, primere zadataka, izračunavanje bodova… Fakulteti i univerziteti bi određivali koji bi se testovi od ponuđenih polagali, a srodni fakulteti sa različitih univerziteta usaglašavali bi odluke.
- Izbor bi se odnosio na jedan ili dva testa, a polagalo bi se pod šifrom - navode predlagači. - Kada je u pitanju studijski program hemije, fakultet bi mogao da se odluči za test iz hemije i biologije, dok bi za društvene nauke to bila provera znanja iz srpskog jezika i test razumevanja pročitanog. Fakulteti bi odredili kolika je važnost kojeg testa.
Prema sadašnjoj praksi, budući brucoši prvo odlučuju šta će da upišu, pa polažu prijemni. Ovim predlogom predviđeno je da kandidati biraju fakultet tek kada saznaju rezultate prijemnog, što je slično kao i upis u srednje škole. Informatori sa svim podacima neophodnim za upis objavljivali bi se u septembru, kada budući studenti polaze u četvrti razred srednje škole.
Autori predloga smatraju da bi se novi koncept prijemnog ispita finansijski uklopio u sadašnje troškove za koje brucoši u Srbiji izdvoje između 1,5 i 2 miliona evra. Kako se navodi u predlogu, sistem upisa na fakultete nije menjan od 1990. godine, kada je broj studenata i fakulteta bio mnogo manji. U međuvremenu je počela primena Bolonjske deklaracije, a uključivanje u evropske integracije zahteva veću mobilnost radne snage.

BODOVANjE
NAČIN bodovanja kandidata ostao bi kao i do sada. Tako bi uspeh iz srednje škole nosio maksimum 40 bodova, dok bi na prijemnom ispitu kandidati mogli da osvoje najviše 60 poena.
Ukoliko bi se fakultet opredelio za dva testa, broj bodova bi se delio tako da, recimo, jedan nosi 40 poena, a drugi 20.

CENTAR za obrazovne politike pri Alternativnoj akademskoj obrazovnoj mreži, uradio je anketu među maturantima o objedinjenom prijemnom ispitu za upis na fakultete. Ovaj predlog, koji podrazumeva jedinstveni prijemni ispit i biranje fakulteta tek posle testa, Centar je uputio svim univerzitetima na izjašnjavanje.
U anketi je učestvovalo 280 maturanata iz Kragujevca, Gornjeg Milanovca i Šida, otprilike po trećina iz svakog grada. Učenicima je podeljen upitnik, koji je imao za cilj da utvrdi kako oni ocenjuju ideje o novom konceptu prijemnog ispita.
Čak 94,3 odsto srednjoškolaca iz sva tri grada veruje da budućim akademcima treba omogućiti konkurisanje na više fakulteta. Na pitanje koje je najbolje vreme za polaganje prijemnog ispita, čak 46,8 odsto maturanata odgovorilo je “tokom celog juna”, dok je 33,2 odsto njih smatralo da ništa ne treba da se menja. Blizu petina ispitanika, pokazala je anketa, misli da prijemni ispit treba da se polaže tokom cele godine.
Većina maturanata, 71,4 odsto, mišljenja je da na srodnim fakultetima mora da postoji zajednički prijemni ispit i da je to jedino ispravno rešenje. Da bi test trebalo da obuhvati samo testiranje znanja, izjasnilo se 59,6 odsto anketiranih, dok 31,1 odsto njih smatra da je, pored pitanja koja će da pokažu znanje, neophodan i test kompetencije.
Više od polovine učenika završne godine srednje škole misli da prijavljivanje i upisivanje treba da bude isto kao u srednjoj školi. U praksi to znači da kandidati navode svoje želje, odnosno fakultete koje žele da upišu, a kompjuterski se utvrđuje gde mogu da se upišu, prema broju osvojenih bodova.
Jedno od pitanja u anketi Centra za obrazovne politike bilo je i da li broj poena sa prijemnog ispita treba objaviti javno putem spiskova ili veb sajta, ili samo to ko je primljen na studije, a ko nije.
Ispitanici, njih 55,7 odsto, smatra da treba javno objaviti sve rezultate, dok je 37,1 odsto srednjoškolaca mišljenja da se objavi broj poena samo za one koji su primljeni.

NAJVIŠE INFORMACIJA
O prijemnom ispitu budući brucoši se najviše informišu iz informatora fakulteta, a najmanje u centrima za profesionalnu orijentaciju. Izvori informacija srednjoškolaca su i veb stranice fakulteta, studenti, drugovi, nastavnici, roditelji, mediji.